Trenutno na programu01:20 - 03:00Celicna krila (Ceska)

Bugarski film

Bugarski film

Kao i u ostalim evropskim zemljama, i u ovoj maloj balkanskoj zemlji film počinje da se razvija početkom 20-tog veka. Par godina posle istorijske projekcije braće Limijer, prvi putujući bioskopi su počeli bivati popualrni u Bugarskoj, a 1908. je otvoren prvi veliki bioskop.

Vassil Gendov

Vassil Gendov

U tom početnom periodu, zablistali su mnogi amaterski režiseri i producenti, podržani od strane intelektualne elite. Kao i u ostalim zemljama, priče koje su bile pretočene u film bile su bazirane na literaturi koja je tada bila popualrna, a izvođene su od strane glumaca koji su svoje iskustvo sticali u pozorištu. To doba, koje je trajalo do polovine 30-tih, posvedočilo je usponu pionira bugarskog filma kao što su to bili Vasil Gendov, Boris Grejov, Aleksander Vazov, Petar Stojčev i Vasil Bakardijev.

Stvari se praktično nisu menjale sve do kraja Drugog svetskog rata, kada je zemlja prepuštena na milost i nemilost komunističkoj Rusiji. Kompanije su nacionalizovane da bi služile širenju nove ideologije. Filmska industrija, iako je bila uksraćena i cenzurisana, ipak je doživela ekonomski procvat što je dozvolilo njenim članovima da uče i da se usavrše za vrlo kratko vreme.

Za vreme sovjetske ere, između 1945 i 1990, većina priča iz bugarskih filmova ticala se društvenih drama koje su imale veze sa izmeštanjem sela u gradove, egzistencijalizmom i romantikom. Ovo je takođe bio period razvoja animiranog filma. 

Kada je pao Berlinski zid, a sa njim i sovjetski autoritet, privatne kompanije su krenule da se osnivaju, ali je uveliko umanjen budžet namenjen finansiranju filmske industrije. 

Od 1991-ve pa na dalje nije bilo velikih promena. Nove kompanije poput Boyanna (za filmove), Vreme (za dokumentarce) i Sofia (za animaciju) su počele da stvaraju nezavisne filmove da bi održali industriju u životu. Iako su to bila teška vremena, prvi nezavisni filmovi su ugledali svetlost dana 1992. godine, poput filma Sergeja Komitskog Meci u raju (Kurshum za raya) i Koledž (Kolezhat) Ralice Dmitrove. 

Devedesetih, režiseri poput Ilijana Simeonova, Hristijana Notčeva (The Frontier, 1994) zajedno sa veteranom Georgijem Dilgerovom (Chernata Lyastovitsa,1997), kritikovali su komunistički režim u svojim filmovima. Ovi filmovi su pribrali negativne kritike zbog manjka talenta režisera.

Ipak, bolja ostvarenja su se pojavila 10 goodina kasnije sa režiserima poput Ivana Pavlova koji je režirao film Počevši od nule (Vsichko ot nula,1996), Stanimira Trifonova sa filmom Bitka vukova (Hayka na valtsi, 2000), Iglike Trifonove sa Pismom za Ameriku (Pismo do America, 2000) i poslednjim, ali ne i najmanje važnim, Ivanom Ničevim – najosobenijim režiserom još od kraja 70-tih, sa filmom Posle kraja sveta (Sled Kraya na sveta, 1998).

     

Letter to America

Pismom za Ameriku

Mila from Mars

Milu sa Marsa

Otprilike u isto vreme, dosta bugarskih ostvarenja je počelo da osvaja priznanja i nagrade na filmskim festivalima. Među tim priznanjima je i posebna nagrada žirija koju je na Sarajevskom filmskom festvalu dobila Zornica Sofija za Milu sa Marsa, a godinu dana kasnije je glumica Vesela Kazakova dobila nagradu za najbolju glumicu u Moskvi za film Ukradene oči, u 2004-toj. Ovaj film je takođe dobio Zlatnog medveda na internacionalnom festivalu filma u Berlinu 2006-te. 

Danas se lako da uvideti da su ekonomski uslovi oskrnavili filmsku produkciju. Posle svetskog ekonomskog kraha 2010-te, vlada je srezala budžet namenjen za finansiranje filmova, i dozvolila finansiranje samo 7 dugometražnih filmova godišnje. 

Nazad na Eurobioskop

Prijavite se za Eurochannel bilten!

Ne propustite naša nova ostvarenja, nagradne igre i eventove!